Pravilna ishrana jedan je od preduslova zdravlja i samim tim sprečavanja velikog broja oboljenja. Poznato je da treba jesti dosta voća i povrća, da treba smanjiti korišćenje masti i jesti najviše belog mesa (piletina, riba, ćuretina), kuvati na pari, izbegavati prženje.
Loše kombinovana hrana vari se oko 8 sati i više, istruli u želucu a telo onda troši veliku količinu energije. Sve to ima za posledicu stvaranje toksičnih materija koje izazivaju želudačne tegobe, nadimanje, bol u gornjem delu trbuha, stvaranje prevelike količine gasova i zatvor. A hranjivi sastojci kojih je bilo u hrani, nestali su. Sve što unosimo u organizam sagori donekle pomoću kiseonika, dok drugi koji nije sagoreo može da utiče i izmeni acido-baznu ravnotežu u organizmu. Namirnice se dele na tri grupe: bazne, kisele i neutralne.
Bazne namirnice su: morske alge, suncokret i proso, pečurke, soja, suvo sočivo, voće i voćni sokovi, džem, med, žuti šećer, bombone, kakao u prahu, kokos, badem, jogurt, mleko, voćni jogurt, pavlaka, šlag, kiselo mleko, kajmak, svež sir, sveže kuvano i suvo povrće (sem mladog luka, suvog crnog luka i bele repe).
Kisele namirnice su: masti, majonez, jaja, svinjska mast, žita, brašna, koleči sa voćem, hleb, keks, orasi, šljive, kuvani sokovi od voća i povrća, svež i suv kvasac, sirće, čokolada, crvena masna jela, suhomesnati proizvodi, iznutrice, masne konzerve, živina, divljač, morska i slatkovodna riba, slanina, školjke.
Neutralne namirnice su biljna ulja.
Voda je najpotrebnija organizmu. Treba je piti između ali i za vreme obroka i pri tom imati na umu da je organizmu potrebno barem dva i po litra vode dnevno. Treba je piti više puta u toku dana. To je dobra navika i kada je jednom steknete može da vam pomogne u ublažavanju nekih zdravstvenih tegoba.
S upotrebom soli treba biti umeren, to važi za svakoga. Organizmu je, što se dnevnih potreba tiče, dovoljna so koja se već nalazi u pojedinim namirnicama.
Čokolada može da bude uzrok glavobolje. To je glavobolja koja se javlja kao neka vrsta alergije na supstance koje sadrži čokolada. To se utvrđuje određenim alergo testovima i kad se pokaže da su pozitivni, čokolada postaje zabranjena.
U ishrani je potrebno smanjiti upotrebu zasićenih masnoća (životinjskog porekla) u korist nezasićenih (biljnog porekla). Ribu treba jesti barem jedno nedeljno, što je jedan od uslova zdrave ishrane, a dobra je za srce i krvne sudove. Nije svako riblje meso posno. Postoje ribe koje nemaju više od 3 odsto masnoća, ali postoje i polumasna riblja mesa (od 3 do 8 odsto masnoće) kao i masna (više od 8 odsto). U prvu grupu spadaju oslić, pastrmka, brancin; u drugu šaran, zubatac, tuna, a u treću losos, jegulja, haringa.
Acido baznu ravnotežu u organizmu može da poremeti i način pripreme hrane. Ako hranu podgrevamo više puta, ako je pohujemo, pržimo u velikoj masnoći, pečemo na životinjskoj masti, povećaće se kiselost u organizmu. Pravilno pripremljenu i kombinovanu hranu organizam maksimalno razgradi, apsorbuje i iskoristi. Namirnice životinjskog porekla treba kombinovati sa namirnicama biljnog porekla, tako da se ne naruši acido bazna ravnoteža. Treba kombinovati namirnice koje daju kiselu reakciju sa namirnicama koje daju baznu reakciju.
Izbor namirnica, količina i način pripreme moraju se uskladiti sa godinama starosti, telesnom težinom i fiziološkim stanjem. Režim ishrane mora biti kompletan i raznovrstan, da bi organizmu obezbedio neophodne sastojke: minerake, vitamine, proteine, masti, ugljene hidrate, biljna vlakna, vodu…
Kombinujte namirnice, dodajući im biljne začine, peršun, origano. Krompir i testenine jedite sa sosom od povrća. Hleb i krompir podelite u dva obroka. Namirnice bogate proteinima uzimajte zajedno, tokom istog obroka, da bi ih organizam potpunije iskoristio. U tom obroku ne treba kombinovati ugljene hidrate i proteine. Posle kuvanog jela ne jedite voće i drugu sirovu hranu. Sa mesom nemojte jesti pirinač, sir ili hleb, već hranu s visokim sadržajem vode. Meso sa roštilja kombinujte sa crvenim ili belim lukom i svežim salatama. Ribu prelijte limunovim sokom i peršunovim listom. Ne jedite supu sa rezancima, jaja i kolač sa mlekom i jajima u istom obroku. Keks ne kombinujte sa kiselo mlečnim proizvodima. Istovremeno ne jedite meso, jaja i ribu. U istom obroku ne mešajte suviše namirnica, jer ćete preopteretiti organe za varenje. Semenke se jedu same ili sa salatama od povrća (zamenjuju ulja). Jabuke i banane, koje se ne fermentišu odmah posle jela, kombinujte sa ceerlijama. Voće koje se brzo fermentiše, breskve, šljive, jagode jedite zasebno. Ne kombinujte mleko sa namirnicama od brašna.
Dobro kombinovana hrana utiče na pravilan razvoj organizma, dobro raspoloženje i celokupno zdravstveno stanje. Jedite pametno i uživajte u zdravom životu!
Go go Maja! 🙂