Imunitet se sastoji iz specifičnog (ćelijskog) i nespecifičnog (nećelijskog) segmenta. Formira se tako da čuva telo od spoljašnjih patogena, a da s druge strane podržava komponente koje su mu poznate. Kada je reč o autoimunim oboljenjima, mehanizam prepoznavanja se gubi i organizam napada samog sebe. Svi delovi tela koji su izloženi delovanju spoljašnjih faktora imaju sisteme zaštite od virusa i bakterija.
Koža
U koži i površinskim tkivima se nalaze mehanizmi koji pružaju uništavanje virusa i bakterija i njihovo prodiranje u telo. Najbitniji od njih su antimikrobni enzimi (lizozomi), koji optimalno funkcionišu u neznatno kiselom okruženju (pH kože treba da bude 6, 5). Pljuvačka, znoj i suze sadrže lizozome i odstranjivanju patogena sa površine kože.
Respiratorni sistem
Disajni organi su podložni delovanju virusa i bakterija, koji preko respiratornog sistema lako dospevaju do njih. Osnovnu zaštitu od infekcija pružaju krajnici i adenoidi (treći krajnik) koji, zbog prisustva limfocita, neutrališu viruse i bakterije pre nego što dospeju do pluća. Odbrambena funkcija sluzokože zasniva se na sposobnosti njenog sastavnog dela: imunoglobulina A, da se vezuje za proteine koje ne prepoznaje i da ih razgrađuje. Takođe, na površini pluća nalaze se materije koje onemogućavaju prodor štetnih materija i mikroorganizama. Krajnici su bitan faktor u zaštiti pluća: jaka upala, bolovi u grlu i slabost nije opasna kao što su to upala ili druga oštećenja pluća.
Digestivni sistem
Hrana je jedan od spoljašnjih faktora koji najviše ugrožavaju naše zdravlje. Zbog toga je optimalna funkcija sistema za varenje od ključnog značaja za održavanje imuniteta. Ovaj mehanizam obezbeđuje nekoliko zaštitnih barijera koje u toku procesa probave neutralizuju proteine iz virusa i bakterija, ali i masti. Pošto se belančevine razgrađuju pod dejstvom kiselina, u digestivne enzime spadaju hidrohlorna kiselina i pepsinogen u želucu, kao i proteaze u tankom crevu, u kojem se još nalaze i lipaze (za razgradnju masti). Žuč ima jaku viricidnu funkciju, pa održavanje optimalne funkcije jetre doprinosi pravilnom funkcionisanju imuniteta. Zato je jasno zbog čega su normalna funkcija probavnih organa, kao i sam proces varenja, od presudnog značaja za zaštitu od patogenih organizama. To objašnjava zbog čega jedna čaša vina uz obrok poboljšava varenje proteina i uništavanje štetnih bakterija. Međutim, velika količina alkohola ima suprotno delovanje-steriliše creva i narušava delovanje korisnih crevnih bakterija.
Ako patogene bakterije ili paraziti dospeju u organizam, telo reaguje. Ukoliko ih nešto dovoljno iritira, creva pokušavaju da se oslobode te meterije na svaki mogući način. Bakterije koje žive u crevima pomažu u održavanju zdravlja imunološkog sistema i oodstranjuju patogene organizme, sprečavajući ih da prođu kroz crevni zid i dospeju u krvotok.Crevna flora reguloše broj i gustinu odbrambenih ćelija u probavnom traktu tako što pomaže u razvoju limfoidnih tkiva zaduženih za imunološki odgovor. Ako bilo koji patogeni mikroorganizam uspe da prebrodi ove barijere, suočava se sa IgA imunoglobulinom, koji ima ulogu da napada “strana” tela, ali i sa epitelijalnim ćelijama koje isto tako stvaraju barijeru (kroz koju u krvotok propuštaju samo određene supstance).
Neutralizacija virusa i bakterija
Ukoliko je mikroorganizam otporan i prebrodi sve prepreke koje mu postavlja imunološki sistem, proći će kroz zid creva i dospeti u krvotok. Ali, tu ga očekuje novi sistem zaštite – aktiviranje serije krvnih ćelija, koje stvaraju mnoštvo antitela i neutralizuju delovanje stetnog antigena. U ovom procesu nastaju i memorijske ćelije koje pružaju doživotnu otpornost na specifične organizme. Ceo proces traje oko pet dana i u toku tog perioda čovek se ne oseća dobro. Međutim, ako se štetni mikroorganizmi neutralizuju, nastupa oporavak, i osiguran imunitet na njih. Sa druge strane, ako se ovaj proces naruši, infekcija se može komplikovati i ugroziti život ili poprimiti hroničan oblik koji je osnova mnogih degenerativnih bolesti.
Ostavite odgovor