Astma je hronična zapaljenska bolest disajnih puteva. Čovek koji boluje od astme oseća tegobe tokom disanja i nedostatak vazduha. Javlja se i pritisak u grudima, suv kašalj, kao i bol i „sviranje“ u grudima. Ovi simptomi posledica su preosetljivosti na različite stimulanse iz životnog okruženja. Pod njihovim uticajem dolazi do suženja disajnih puteva koje može da se izgubi spontano ili uz pomoć lekova za širenje bronhija. Većina astmatičara ima tegobe najčešće tokom noći, pred zoru i predveče, jer je u to vreme povećana osetljivost disajnih puteva.
Uzročnici astme
Najčešći uzročnici astme su alergeni, poput domaćih životinja, grinja, bubašvaba, gljivica, buđi, dima cigarete, polena drveća, trava i korova, prašine, promene vremena, emotivnih uzbuđenja i fizičkog zamaranja. Na pojavu astme utiču i nasledni faktori, nelečeni zapaljenski procesi na sluznicama bronhija i virusne infekcije.
Da li je astma nasledna?
Nasledne su predispozicije. Ako samo jedan roditelj ima astmu, mogućnost da je i njegovo dete dobije je od 30% do 50%. U slučaju da su i otac i majka astmatičari, čak 75% dece nasledi ovu bolest.
Kontrola astme
Prevencijom, izbegavanjem alergena i upotrebom lekova moguće je voditi normalan život. Zanemarivanje tegoba je opasno jer oboljenje uzima maha, pa treba više napora da se obuzda. Nelečena astma može dovesti do trajnog oštećenja pluća. Ako pacijent nema dovoljno kiseonika, javlja se plavilo oko usana, često se i brzo zamara, oseća se pospanost pojačan je rad muskulature grudnog koša i javlja se gušenje. Uz pravilnu terapiju ova bolest se uspešno drži pod kontrolom. Važno je izbegavati okolnosti koje dovode do napada astme:
- ne pušiti u kući;
- izbaciti tepihe, itisone i zavese iz kuće;
- redovno provetravati prostorije;
- izbegavati boravak napolju u proleće i u jesen;
- ne koristiti osveživače vazduha i jake parfeme.
Ostavite odgovor