Home / Lifestyle / Njujork, Njujork i po koja zvezda

Njujork, Njujork i po koja zvezda

Zalazak sunca u Njujorku je poseban događaj koji se svakoga dana slavi na krovovima njujorških hotela i barova.

Nebo je granica kada je raznovrsnost mesta u pitanju, ali činjenica je da se svaki dan u Njujorku slavi kao praznik. Brzina, brojnost ljudi i snova koji protutnje svakoga dana ovim gradom čine da ljudi shvataju specijalnost i privilegiju boravka u gradu koji je zaista centar sveta. Ljudi svaki dan u njemu proslavljaju odsjajem sunca u blagim vočnim koktelima prkoseći vrućini u gradu koji je okružen dvema rekama i oslanja se na okean.

Svako u Njujorku rano shvati da je boravak ovde kao ekskurzija, boravak na određeno, pozajmljeno vreme. Ljudi ne gube vreme na sitne i niske porive. Grad je duboko iskren i sa mnogo manje maski i foliranja koje nose druge metropole. Najveća verovatnoća je da ako vam se zaista ne sviđa da radite ili se družite sa nekim, više ih nikada nećete sresti ako to ne želite i brzo ćete naći alternativu. Takva sloboda često uzrokuje i sebicnost i olakost egocentrizma pa neke vodi i u usamljenost. Njujorški stanovi su mali, kauč uvek ima gosta, ali to rađa fenomen najlepšeg koncerta na svetu. Svaki silazak u metro u Njujorku je blagoslov za uši. Muzičari ne mogu da vežbaju u svojim stanovima jer najčešće žive sa cimerima. U akustičnim svodovima tunela odzvanjaju njihove violine, trube, harmonike i gitare dok vežbaju i ujedno zarade po koji dolar. Pa se jednog dana čuje tarantela, a drugog moravac ili francuska šansona. Parkovi, filmovi na otvorenom, Šekspir u parku ili predstava verovatno najlepše rediteljke na Brodveju, Sanje Bestić iz Srbije, čine ovaj grad simetričnim Beogradu u našim srcima. Beograd kakav mi želimo i kako ga mi vidimo ako srce gleda. Kažu da se zato Beograđani na prvi pogled zaljube u Njujork, u vodu sa česme, jutarnje sunce i vazduh koji miriše na reke. Večiti nomadi bacaju sidro u Hadson i naruče kosmopolitan i smeju se junakinji Seks i grada kako je nosila otvorene sandale na visoke štikle po gradu u kome novčići upadaju u asfalt kao u vruć kolac sa višnjama.

Transport do posla svakoga dana pokazuje čitalačke navike Njujorčana. Vožnja metroom je duboko intimni trenutak sa stilom, pa je najnormalnije videti kako i po izlasku iz metroa hodaju i čitaju u najprometnijem gradu na svetu sa slušalicama u ušima. Ovo je grad optimista. Upravo to je ono što se iz daljine najviše vidi i šta najviše zaboli. Mladi ljudi u Beogradu su iscrpljeni nedaćama, beznađem, ućutkani strahom od osvete glupih a ambicioznih koji uvek nekako pobede. Bezbrižnost, taj poznati amerčki produkt, koji je ozbiljno narušen dok su ljudi zasuti pepelom pešačili kilometrima kući posle napada na kule bliznakinje, ipak  je zarastao. Ta bezbrižnost, oduvek skupa, je onaj suštinski momenat uzdaha. Nepravda se hrani tim raritetnim osećanjem da je sve moguće i da će sve biti ok. To je osećaj koji  više skoro da nigde ne postoji. Simbol dame sa bakljom koja je svetionik i potencijalni bacač plamena služi da privuče i odagna. Toliko poznat kroz filmove ne ostavlja nikoga ravnodušnim . Slobodna dama u Parizu, viđena sa Sene u svojoj daleko uvećanoj formi ovde predstavlja Damu slobode. Ipak, iako grad optimista i ljudi koji su posebni, kreativni, rođeni borci, često je svedok krokodilskih suza na javnim mestima. U Njujorku se ne plače kod kuće, to je prosto nepristojno jer se onda čini kao da se plače iza leđa. Kažu da je čovek Njujorčanin kad više ne zaluta slučajno u Bronks ili Harlem, kad ne diže glavu da bi video nebo među krošnjom nebodera, prepoznaje beskućnike, prestane da skljoca kao turista, razume šta kaže razglas u metrou, izabere Jenkije ili Metse, ne pije kafu iz franšiza, već lokalne kafeterije, krene na dijetu kategorički odbijajući vruće đevreke sa krem sirom i pošteno se bar tri puta isplače na javnom mestu. Sve serije na televiziji koje oslikavaju kriminal u gradu treba preskočiti i osloniti se bar na privid osećanja bezbednosti. Kažu da je Menhetn jako bezbedan od kada je Blumberg gradonačelnik.

Ove godine slavi se i 200. godina grada na kocke. Njujork  je podeljen na avenije i ulice pod uglom od 90°. Ulice i avenije imaju svoje brojeve i u odnosu na park dele se na istočnu ili zapadnu stranu. Mogućnost da se neko izgubi je sasvim mala i ko ima vremena uglavnom ceo grad pređe pešaka. Njujorški balet i opera su  zaista posebna mesta, kostimi i scenografije su prelepi, glumci i igrači pristigli sa svih strana sveta. Ipak, ono što ih čini jedinstvenim, čak više od umetničke egzaltiranosti je publika koju čini krem njujorškog društva i tračevi  koji kasnije pune stupce novina i, pored trivijalne razbibrige,  često izazivaju ozbiljne posledice kao što su rast ili pad deonica na berzi ili naslućivanje političkog skandala. Dobrotvorna  dešavanja, možda i najveća specifičnost Njujorka, se odvijaju cele godine. Kreativnost i izuzetnost  u gradu najtraženiji je element. Ozbiljna kondicija je potrebna da bi se tempo izdrzao i najteže je privući pažnju. Gala događaji u Metropoliten muzeju, koncerti u zgradi UN, dobrotvorni ručkovi u Le Cirku ili balovi pod maskama u Ciprijaniju podjednako su važna mesta socijalne interakcije, kao i Vol strit.

Česte selidbe zbog nedostatka životnog prostora i samo 3% nekretnina koje se izdaju možda je i jedina mogućnost da zaista uspete da vas neko gleda. Ako nosite policu ili fotelju na ramenima i kese pune kutija sa cipelama, uspećete da privučete poglede prolaznika. Taksi obično ne želi da vozi dve ulice ili još češće ne zna gde je to jer je juče stigao iz Senegala ili Pakistana. Ipak, ako vam treba medicinski savet ili ozbiljna kritika seminarskog rada iz Istorije umetnosti pred ispit, zaustavite bilo kog vozača žutog taksija.

U razgovoru sa modnom blogerkom Zoi i urenicom vebsajta Seventeen magazina  upravo na krovu STK u Mitpakingu, saznala sam da postoji jedna stvar koju je SJP pogodila u Seks i gradu. Ako želis vezu, moraš da izađes iz grada. Radoznalost je ubila mačku, pa tako savršeni prvi, drugi i treći izlasci, večere pod svećama ili vožnja gondolom u Central parku ne znače da ćete ikad više videti gospodina koji se činio kao pravi. Devojke iz priče su se vratile u svoj rodni grad i dovele mladoženje u Njujork i lepo nastavile sa svojim karijerama. To me je podsetilo na nekadašnje mladoženje iz dijaspore koji su ženili devojke iz domovine sa kvalifikacijom miss, miss Šumadije ili miss splavova.Tako da sa odlivom pametnih žena iz Srbije mislim da je vreme da se i muški kvalifikuju ordenom mistera. Najpoznatiji barovi za zalazak sunca su  krovovi, 230-5th, Geinsevorth hotel, STK, Library hotel, Hadson terrace, Tribeca rooftop. Ukoliko se neko plaši visine, uvek su dostupni dokovi na Ist riveru. Dumbo je možda najlepši kraj Bruklina  sa poznatim sladoledom i picom i blagim rečnim plažama ispod Menhetn i Bruklin mosta gde se onomad snimao film “Bilo jednom u Americi”. Malo bliže Midtaunu preko mosta je porodični Long ajlend siti koji se poslednjih 5 godina pretvara u novi deo Njujorka za mlade i uspešne ljude. Svojim eklektičnim i visokokvalitetnim restoranima, kulturnom scenom, kao i izvanrednim uslovima za stvaranje porodice zbog šetalista koje će spojiti Vilijamsburg i poznati grcko-balkanski kraj Astoriju preti da postane najskuplji kraj u Njujorku.

Mlade čitateljke će zanimati da i poznati Hotel Empajer, u kome u seriji “Tračara” živi san mnogih devojčica, Chak Bas, takođe, ima baštu na krovu. Nalazi se na stanici Kolumbo u neposrednoj blizini svih većih pozorišta i Linkoln centra, CNN zgrade i Central parka. Njujork je grad u kome na Medisonu mozete sresti  Hju Granta, u zgradi na šestoj aveniji Ritu Vilson, suprugu Toma Henksa, piti kafu u kraju gde je Hendriks nekada na žicama gitare usao u legendu, porazgovarati sa Ban Ki Munom, proslaviti Uskrs u srpskoj crkvi na petoj aveniji.

Prelepo je biti svedok vrednog rada naše diplomatije na licu mesta i iznad svega uzvišenog i plemenitog rada humanitarnih organizacija Lajflajn pod patronatom Njenog Kraljevskog Visočanstva Princeze Katarine Karađorđević, naše hrabre i ponosne dijaspore i prijatelja koji ovde u centru sveta pominju Srbiju po dobru i bore se da sutra naša deca stanu ravnopravno po znanju, zdravlju, pameti i lepoti uz decu iz sveta.

Ivana Kojadinović
Upzorenje Svi tekstovi na www.zenskastrana.com su zaštićeni "Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Serbia" licencom.

About Ivana Kojadinović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Scroll To Top