Koštunjavo voće

Autor:

Redakcija
0 Shares

Koštunjavi plodovi su ukusni, a istovremeno i bogati biljnim vlaknima, vitaminima, mineralina i antioksidantima. Ako obogatite ishranu koštunjavim voćem, poboljšaćete kvalitet života i izgledaćete lepše i mlađe.

Badem snižava holesterol

Badem snižava nivo holesterola u krvi i može da pomogne u procesu mršavljenja jer dugo zadržava osećaj sitosti. Sadrži veliku količinu zdravih mononezasićenih masnoća, magnezijum, kalcijum i vitamin E. Ako se uzima u malim količinama, badem može smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Takođe je neophodan za zdravu kožu i kosu. Preporučena dnevna doza je 20g.

Orasi za zdravo srce

Samo jedna šaka oraha dnevno može omogućiti pravilan rad srčanog mišića i smanjiti mogućnost od dobijanja infarkta. Orasi su bogati esencijalnim masnim kiselinama koje podmlađuju kožu i čine je elastičnom. Takođe, bogati su kalcijumom i magnezijumom, mineralima koji su važni za zdravlje kostiju.

Kikiriki usporava starenje

Kikiriki pruža osećaj sitosti i deluje umirujuće na nervni sistem. Sadrži vitamine B grupe, vitamin E, koenzim Q10, arginin i folnu kiselinu. Zahvaljujući koenzimu Q10, kikiriki usporava starenje i eliminiše masne naslage, a preporučuje se i kod šećerne bolesti i u slučaju oboljenja desni.

Lešnici za nervni sistem

Lešnici sadrže vitamine B grupe, vitamin C, flavonoide i aminokiseline. Takođe, bogati su magnezijumom za očuvanje nervnog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema i mišića. Lešnici utiču na stvaranje kolagena koji je odgovoran za čvrstinu i otpornost kože. Ovo koštunjavo voće poboljšava pamćenje i efikasno je protiv umora, napetosti i nervoze.

Indijski orah za plodnost

Indijski orah je bogat selenom, antioksidantom koji sprečava razvoj kardiovaskularnih oboljenja, jača imunitet i obezbeđuje normalan rast i razvoj. Da bi se nadoknadio ovaj mineral, dovoljno je svakodnevno pojesti nekoliko indijskih oraha. Selen ne da je značajan kao antioksidacioni mineral, već ima i izuzetno važnu ulogu u regulisanju lučenja muškog hormona testosterona i stvaranju spermatozoida.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.