Jagode čuvaju zdravlje

Pravo je vreme da uživate u čarima jagoda. Sezona im počinje sredinom aprila i završava se krajem jula.

Šta ih čini tako posebnim?

Jagode sadrže veliku količinu vitamina C, kao i vitamine B kompleksa, vitamin E i K. Odličan su izvor fenola i folata. Ovo voće čisti krvne sudove od naslaga masnoće, jača srce i snižava krvni pritisak. Zahvaljujući vlaknima dobro deluje na probavni sistem. Sadrži linunsku, salicilnu i vinsku kiselinu. Bogata je mineralima: kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom i manganom. Zbog bogatog sadržaja antioksidanasa i vitamina, imaju snažno antikancerogeno dejstvo.

Jagode imaju malo kalorija pa su idealne za sve koji žele da smanje telesnu težinu. Činija jagoda ima oko 55 kalorija. Od šećera preovlađuju glukoza i levuloza, a saharoza je manje zastupljena, pa se preporučuju i dijabetičarima. Sveže jagode povećavaju plodnost muškaraca koji nemaju druge organske uzroke steriliteta. Jagode imaju diuretička svojstva, pa su dobre za regulaciju funkcije bubrega. Štite od degeneracije mišića, artritisa, gihta i skleroze. Plodovi jagode su bogati peptinom, taninom, folnom kiselinom i flavonidima. Jagode su delotvorne i kod kožnih oboljenja i pomažu izbacivanju peska iz žuči i bešike. Dokazano je da konzumiranje jagoda usporava pad kognitivne funkcije kod starijih žena.

Jagode sadrže u manjoj količini oksalnu kiselinu, pa mogu izazvati alergiju. Najčešće je to osip po koži lica i tela. Zato se savetuje da se jagode konzumiraju sa nekim mlečnim proizvodom (jogurt, kiselo mleko) da bi se ublažilo dejstvo ove kiseline.