Koračamo žmureći. Ponajčešće. Polusvesno nastojimo da stvarnost ne vidimo onakvom kakava jeste. Šarena je. Magična. Bremenita. Prebogata. Ne uspevamo baš uvek da vidimo da je ono što nam se čarobnim čini neretko samo čista NElepota polulepo upakovana. Trebalo bi da je umetnost “ono nešto” s čim ćemo “nahraniti” svoj duh kada ga neke obično - neobične stvari ugroze. Moguć... Nastavak teksta.