Sve o menopauzi

Menopauza nastaje godinu dana posle poslednje menstruacije i traje do kraja života. Glavni ženski polni hormon je estradiol. Glavni problemi počinju ukoliko ga nema dovoljno. Ako se u menopauzi ne leči, može se očekivati da će žena imati niz komplikacija koje mogu dovesti do infarkta, moždanog udara…

Potpuni prestanak menstruacije u proseku nastaje između 45. i 51. godine života, mada je ova pojava individualna i kod nekih žena dešava se pre, ponekad čak i sredinom tridesetih. Žene kod kojih nastaje rana menopauza obično već na rođenju imaju mali broj jajnih ćelija. Najverovatnije je da ćete naslediti sličan broj jajnih ćelija kao što je imala vaša majka i gubiti ih prosečno istim tempom jer menopauza obično nastupa kada ponestane jajnih ćelija. Ako je vaša majka imala ranu menopauzu koja nije bila posledica operacije – i kod vas će verovatno ona nastupiti rano.

Ni godina života kada ste rodili svoje prvo i poslednje dete ne utiče na vreme kada će nastupiti menopauza, ali će se vaša razlikovati od majčine ukoliko je jedna od vas vodila zdraviji način života. Isto tako postoji veći rizik od osteoporoze ukoliko menopauza nastupi prerano.

Simptomi menopauze

1. Razdražljivost, depresivnost, slabije pamćenje, česte promene raspoloženja, nesanica, preosetljivost, talasi vrućine (promene na nivou centralnog nervnog sistema);

2. Povišen pritisak, nepravilno lupanje srce, proces arterioskleroze koji se ubrzava i infarkt kojim prethode bolovi u grudima (promene na nivou kardiovaskularnog sistema);

3. Bolovi u kostima, mišićima i zglobovima. Koža ubrzno stari i postaje suvlja. Sluzokoža vagine je suvlja, kao i sluzokoža mokraćnih puteva. Zbog promene kiselosti vagine i mokraćnih puteva često dolazi do infekcija. Seksualna želja se smanjuje i žena se zbog promena u vagini udaljava od normalnog seksualnog života.

Kada se treba javiti lekaru

Treba se javiti lekaru kada menstruacije postanu neredovne i ako se jave neki od pomenutih simptoma. Prvo se radi sistematski pregled koji podrazumeva vađenje krvi za hormonske i osnovne analize, ginekološki i internistički pregled, mamografija i ultrazvuk dojke i EKG. Nakon ovih analiza utvrđuje se da li žena ima potrebu za hormonskom terapijom i, ako ima, u kojoj dozi.

Hormonska terapija

Hormoni su supstance bez kojih ne bismo mogli da živimo. Luče ih endokrine žlezde (hipofiza, štitasta žlezda, gušterača, nadbubrežna žlezda, jajnici). Bitno je da se hormoni luče u tačnoj koncentraciji, što se i dešava u telu zdravih osoba. Međutim, kada se nešto ne luči u pravoj meri, treba ga dodati. Na tome se i zasniva lečenje žena u menopauzi. Posle takve terapije telo funkcioniše najnormalnije, bez simptoma i znakova koji su neprijatni. Može se desiti da neke osobe imaju kontraindikacije za hormonsku terapiju, a one su: aktuelni karcinom bilo kog organa, trudnoća, krvarenje iz vagine nepoznatog porekla, porfirija, popuštanje u radu bubrega ili jetre. Kontraindikacija je i zapaljenje vena zbog tromba, i to u njegovoj akutnoj fazi. Jedina kontraindikacija za progesteron, drugi hormon koji se nadoknađuje, jeste redak tumor mozga koji se zove meningeom. Nijedna žena ne sme da uzima hormonske terapije na svoju ruku. Koliko dugo će neka osoba primati hormonsku terapiju zavisi od stanja organizma žene i procene lekara.

Posle 50. godine, svaka žena treba da ostavi pušenje, da reguliše telesnu težinu (ukoliko je prethodno bila gojazna) i da ne konzumira alkohol. Potrebna je umerena fizička aktivnost, pravilna ishrana kao i hormonska terapija za kvalitetniji život žene u menopauzi.

Sve o menopauzi na Ženska strana