Reč stres je zapravo engleskog porekla i podrazumeva napetost, pritisak i napor. Iako se izraz stres smatra relativno novim izrazom, prvi simptomi stresa su primećeni već 1700 godine. Oni su se manifestovali kao bolesti srca nastalih kao rezultat postojanja dugotrajnih negativnih emotivnih stanja.
Za određivanje modernog pojma stresa je odgovoran Šelje Janoš. Šelje Janoš je pod pojmom stresa podrazumevao reakcije organizma na nadražaje iz spoljne sredine. On je objasnio da se u organizmu usled izloženosti brojnim spoljašnjim uticajima (koji naravno ne moraju nužno podrazumevati negativne faktore) aktiviraju fiziološki procesi, koji imaju za cilj da očuvaju ravnotežu raznih procesa u organizmu, na primer, prilikom trčanja se povećava puls i time se obezbeđuje adekvatno snabdevanje krvi i organizma sa kiseonikom.
Proces reakcije organizma na spoljašnje faktore obuhvata četiri bitna elementa:
- stesor – događaj, stanje, koji utiče na aktiviranje procesa,
- vrednovanje stanja, koji podrazumeva kvalifikovanje samih događaja na osnovu njihovog značaja i emotivne važnosti,
- obrada raznih reakcionih procesa, koji se odvijaju u organizmu u cilju sprečavanja nepovoljnih rezultata uticaja iz spoljne sredine,
- rezultat procesa, koji je izazvao u osobi.
Prema tome, slobodno se može reći da stres u stvari predstavlja jedan ugrađeni mehanizam u telo čoveka, koji se aktivira u trenutku delovanja raznih faktora na organizam. Kako ovi uticaji mogu da budu i veoma snažni, sam nastanak stresa u ovim situacijama ima odbrambenu ulogu i pomaže u lakšem prilagođavanju organizma na te uticaje.
Stres se prvenstveno odražava na psihu, a kasnije i na telo. Njegovo dejstvo na proces razmišljanja, kasnije ima uticaj na emotivni život, koji se u dugoročnom periodu ispoljava u obliku fizičkih simptoma. Npr. ako se neko priprema na neki važan ispit (proces razmišljanja), dolazi do povećanja nivoa anksioznosti (emotivna komponenta), ali može se javiti i lupanje srca, grčevi u želucu ili problemi sa crevima (fizički simptomi).
Dugotrajni stresni periodi mogu opteretiti organizam u tolikoj meri da čak i nakon nestanka samih faktora uzroka stresa i dalje prisutni simptomi mogu za sobom povući razne telesne i psihičke komplikacije (glavobolje, čirevi, poremećaji srčanog ritma, visok pritisak). Ovi psihički problemi vremenom mogu prouzrokovati i poremećaj sna, depresiju i paniku.
Moderna istraživanja su takođe otkrila da dugotrajni negativni uticaji iz spoljne sredine odn. konstantna reakcija organizma na ove uticaje dovodi do oštećenja pojedinih delova mozga i odumiranja nervnih ćelija. Ovi procesi su reverzibilni, što znači da prestankom stresa i upotrebom određenih lekova funkcije ovih delova se ponovo regenerišu i vraćaju u normalu. Deo mozga za koga je karakteristična ova pojava se naziva hipokampus.
Ova pojava je registrovana u većoj meri kod žena, čak u 2-3 puta većem broju od muškaraca.
O štetnim stresim situacijama se govori u slučaju, kada organizam više ne može da obradi sve uticaje sredine sa kojima dolazi u kontakt. Pored štetnog, postoji i dobar stres, koji utiče na sposobnosti organizma da se lakše prilagođava promenama. Ova vrsta stresa ima stimulišući efekat i vrši aktiviranje unutrašnjih energetskih izvora, koji daju snagu čoveku da prebrodi razne prepreke sa kojima se susretne tokom života, pa samim tim pomaže u lakšem ostvarivanju ciljeva.
Stres je danas već sastavni deo svakodnevnog života svakog čoveka. Izbegavanje stresnih situacija je gotovo nemoguće, ali se može uticati na smanjenje njegovog dejstva uvođenjem raznih rekreativnih aktivnosti u život.
Izvor: http://www.vitalworld.rs/
Ostavite odgovor