Greške u ishrani koje se prave u vreme pauze za ručak kasnije se skupo plaćaju. Osećaj bezvoljnosti i umora je najčešće posledica pogrešnog izbora namirnica. Mađutim, nije dobro ni izgladnjivati se na poslu, jer u tom slučaju nećemo imati dovoljno energije za vršenje radnih obaveza.

Koja je idealna hrana za zaposlene? Pre svega treba imati na umu da nikako ne treba izostavljati doručak jer on pokreće metabolizam i sprečava nas da posežemo za slatkišima i grickalicama u toku dana. Za doručak je najbolje jesti složene ugljene hidrate koji se duže razgrađuju i obezbeđuju ravnomerniji dotok energije. Ugljene hidrate treba kombinovati sa proteinima kao što su jogurt, posno mleko ili jaja. U vreme pauze za ručak izaberite jednostavnu hranu koja se lako vari i nije previše kalorična. Izaberite na primer pileću salatu ili salatu od tunjevine bez preliva. Možete uzeti i ribu sa grila i bareno povrće. Da bi obrok bio kompletan dovoljno je da posle ručka pojedete voće ili voćnu salatu.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Trešnja je najlepše voće koje jedemo tokom proleća. Unošenje u organizam daje malu količinu kalorija (energetska vrednost 100g iznosi samo 60 kalorija), pa je odlična pri držanju dijeta. 100g trešanja sadrži 80g vode, 1g belančevina, 0.2g masti, 16g ugljenih hidrata, 2g vlakana i 12g šećera. Trešnje su bogate pektinom, celulozom i organskim kiselinama (limunskom, jabučnom i vinskom). One sadrže i vitamin C i B, karotin, kalijum, kalcijum i folnu kiselinu, što ih svrstava u red najzdravijih namirnica.

Trešnje su izuzetno zdrave jer jačaju imunološki sistem, a veoma su korisne i za srce, krvotok i kosti. Ovo voće osvežava organizam i otklanja umnu i fizičku iscrpljenost. Takođe, ima pročišćavajuće dejstvo, podstiče izbacivanje vode iz organizma i pospešuje varenje. Prilikom kupovine trešanja birajte zdrave plodove, intenzivno crvene boje, sa čvrstom spoljašnjom kožicom i peteljkom. Dobro je znati da su peteljke trešnje dobar, prirodan diuretik. Peteljke obiluju taninom, organskim kiselinama, flavonoidima, gorkim materijama, mineralima i šećerom. U narodnoj medicini peteljka trešnje je od davnina korišćena za čajeve koji podstiču izlučivanje mokraće i kamenca iz bubrega.

Ovo čudesno voće ne samo što je izuzetno zdravo, nego je i pravi čuvar lepote. Trešnje podmlađuju kožu, jačaju vezivno tkivo i uništavaju štetne enzime. One mogu da spreče nastanak zubnih naslaga i karijesa. Osim toga, trešnje sprečavaju pojavu masnih naslaga i celulita. Savetuje se da se ovo ukusno voće jede nekoliko puta dnevno.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Koštunjavi plodovi su ukusni, a istovremeno i bogati biljnim vlaknima, vitaminima, mineralina i antioksidantima. Ako obogatite ishranu koštunjavim voćem, poboljšaćete kvalitet života i izgledaćete lepše i mlađe.

Badem snižava holesterol

Badem snižava nivo holesterola u krvi i može da pomogne u procesu mršavljenja jer dugo zadržava osećaj sitosti. Sadrži veliku količinu zdravih mononezasićenih masnoća, magnezijum, kalcijum i vitamin E. Ako se uzima u malim količinama, badem može smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Takođe je neophodan za zdravu kožu i kosu. Preporučena dnevna doza je 20g.

Orasi za zdravo srce

Samo jedna šaka oraha dnevno može omogućiti pravilan rad srčanog mišića i smanjiti mogućnost od dobijanja infarkta. Orasi su bogati esencijalnim masnim kiselinama koje podmlađuju kožu i čine je elastičnom. Takođe, bogati su kalcijumom i magnezijumom, mineralima koji su važni za zdravlje kostiju.

Kikiriki usporava starenje

Kikiriki pruža osećaj sitosti i deluje umirujuće na nervni sistem. Sadrži vitamine B grupe, vitamin E, koenzim Q10, arginin i folnu kiselinu. Zahvaljujući koenzimu Q10, kikiriki usporava starenje i eliminiše masne naslage, a preporučuje se i kod šećerne bolesti i u slučaju oboljenja desni.

Lešnici za nervni sistem

Lešnici sadrže vitamine B grupe, vitamin C, flavonoide i aminokiseline. Takođe, bogati su magnezijumom za očuvanje nervnog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema i mišića. Lešnici utiču na stvaranje kolagena koji je odgovoran za čvrstinu i otpornost kože. Ovo koštunjavo voće poboljšava pamćenje i efikasno je protiv umora, napetosti i nervoze.

Indijski orah za plodnost

Indijski orah je bogat selenom, antioksidantom koji sprečava razvoj kardiovaskularnih oboljenja, jača imunitet i obezbeđuje normalan rast i razvoj. Da bi se nadoknadio ovaj mineral, dovoljno je svakodnevno pojesti nekoliko indijskih oraha. Selen ne da je značajan kao antioksidacioni mineral, već ima i izuzetno važnu ulogu u regulisanju lučenja muškog hormona testosterona i stvaranju spermatozoida.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Predlažemo vam dijetu koja daje odlične rezultate. Nakon 7 dana oslobodićete se nagomilanih toksina i viška kilograma. I naravno, povratićete dobro raspoloženje.

1. dan

Doručak: Omlet od 2 jaja i sveže ceđeni voćni sok; Užina: Jabuka; Ručak: Krompir salata sa pečenom ribom, crni hleb; Užina: 2 keksa od integralnog brašna; Večera: Bareno pileće meso, bareno povrće preliveno sa malo maslinovog ulja.

2. dan

Doručak: Musli u nemasnom jogurtu sa komadićima voća; Užina: Čaša voćnog soka; Ručak: 2 fileta oslića, zelena salata, šolja nemasnog jogurta; Užina: Banana; Večera: Riba na žaru, bareno povrće i voće.

3. dan

Doručak: Kuvano jaje, niskokalorični sirni namaz, integralni hleb, voćni sok; Užina: Jabuka ili pomorandža; Ručak: Supa od povrća, integralni hleb, jabuka; Užina: 2 keksa od integralnog brašna; Večera: Piletina sa pirinčem, voće.

4. dan

Doručak: Pecivo od integralnih žitarica sa niskokaloričnim sirnim namazom, sveže voće; Užina: Banana; Ručak: Belo meso na žaru, zelena salata, crni hleb; Užina: Šaka suvog voća; Večera: 2 pečena krompira, zelena salata, šolja nemasnog jogurta.

5. dan

Doručak: Kornfleks sa običnim jogurtom, voćni sok; Užina: Jabuka; Ručak: Kuvani pirinač prodinstan sa paprikom, zelena salata, sveže voće; Užina: Šaka neslanog kikirikija; Večera: 2 fileta oslića sa roštilja, 100g kuvanog krompira.

6. dan

Doručak: Musli u nemasnom jogurtu sa komadićima voća; Užina: Integralno pecivo i parče posnog sira; Ručak: 200g grška, crni hleb, jabuka; Užina: Banana; Večera: Omlet od 2 jaja, zelena salata, 50g sira.

7. dan

Doručak: 30g pahuljica od žitarica s jogurtom, pomorandža; Užina: Šaka suvog voća; Ručak: Tunjevina, zelena salata, pomorandža; Užina: 3 keksa od integralnog brašna; Večera: Krompir pire, 100g pilećeg belog mesa sa roštilja, šolja nemasnog jogurta.

Saveti

Uz ovu dijetu je potrebno šetati bar jednom dnevno 15 minuta.

Radite vežbe za jačanje mišića donjeg dela tela.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Namirnice su moćno oružje protiv raznih oboljenja. Uz zdravu ishranu bićete jači i živećete duže. Predstavljamo vam najzdravije namirnice koje bi češće trebalo da se nađu na vašem jelovniku.

Jagode

Jagode snižavaju holesterol i imaju antikancerogeno svojstvo. Istraživanja pokazuju da ljubitelji jagoda trostruko manje oboljevaju od raka. Jagode su bogate pektinom, taninom, organskim kiselinama, flavonoidima, folnom kiselinom i vitaminima C, E i B. Od šećera preovladava glukoza.

Grašak

Grašak je bogat materijama koje učestvuju u proizvodnji energije. Sadrži dosta gvožđa, kalijuma, fosfora i vitamina B grupe. Poseduje antikancerogena i antivirusna svojstva. Ovo povrće snižava nivo holesterola i bogato je svarljivim vlaknima. Takođe, grašak je bogat vitaminom K1 koji aktivira protein koji omogućava ugradnju kalcijuma u kosti.

Jabuke

Jabuke štite od opasnih naslaga holesterola u krvi i povećavaju zaštitni nivo holesterola. Ovo voće je odličan antioksidant pa povoljno utiče na moždane ćelije. Takođe, jabuke štite od raka. Jabuke su bogate vitaminom C i jačaju imunitet. Osobe koje često jedu jabuke ređe obolevaju od prehlade i imaju manje problema s gornjim respiratornim traktom.

Krompir

Krompir sadrži najviše ugljenih hidrata, belančevina, vitamina C, B1, B2, gvožđa, magnezijuma, fosfora, cinka i malo masti. Dokazano je da krompir štiti od raka i stomačnih ulkusa. Najviše belančevina i vitamina C nalazi se odmah ispod kore pa zato krompir treba tanko ljuštiti.

Kupus

Kupus smanjuje rizik od raka, sprečava nastanak čira i stimuliše imunološki sistem. Sadrži indole, direktno u funkciji zaštite od raka, a koji se kuvanjem mogu uništiti, zato kupus uvek treba uzimati u sirovom obliku. Inače, kupus je veoma bogat vitaminima i mineralima. Od minerala najviše ima kalcijuma, ali i magnezijuma i gvožđa. Takođe, sadrži vitamin C i vitamine grupe B.

Beli luk

Beli luk je moćno antivirusno, antibakterijsko, antigljivično i antiparazitsko sredstvo. Snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak. Takođe, deluje antikancerogeno, naročito u zaštiti jetre i dvanaestopalačnog creva.

Spanać

Spanać snižava visok krvni pritisak i holesterol. Smanjuje rizik od nekih oblika raka. Takođe, spanać sadrži vitamin C, folnu kiselinu i vitamine grupe B. Spanać obiluje biljnim vlaknima koja su značajna za očuvanje zdravlja organa za varenje. Naročito je važan za trudnice jer je u trudnoći potreba za gvožđem i folnom kiselinom povećana.

Paradajz

Paradajz pomaže u zaštiti od raka stomaka i pluća. Sadrži kalijum i nijacin koji održava svežinu mozga tokom celog dana. Nijacin širi krvne sudove i aktivira neurotransmitere koji su važni za prenošenje impulsa mozdanih ćelija.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Ne postoji kuhinja u kojoj se ne koriste začini. Vremenom su začini dobijali sve veću vrednost. Mogu biti sveži, sušeni, ali i obrađeni delovi biljaka kao i nekih vrsta pečuraka. Danas tržište obiluje najraznovrsnijim začinima. Potrebni su odgovarajući uslovi da bi začini bili kvalitetni, npr.: da nemaju stranih mirisa, da nisu iz njih ekstrahovane aromatične materije i da im nisu dodavana sredstva zbog povećanja količine. Začine treba čuvati na suvom, tamnom i hladnom mestu, a njihova ambalaža treba da bude odgovarajuća. Začini obiluju vitaminima i pripisuje im se atnibiotičko i antiseptičko svojstvo. Začini pozitivno utiču na vegetativni i imunološki sistem. Ali, i začini mogu biti štetni.

Biber je bogat vitaminima A i C i ima antiseptičko svojstvo. Postoji nekoliko vrsta bibera: crni, beli, zeleni i crveni. Svi oni potiču od jedne vrste, a razlikuju se po načinu obrade. Crni biber je najljući od svih i ubrzava metabolizam i podstiče rad bubrega. Zeleni biber je blaži, a najbolji je svež. Beli biber se dobija od zrelih crvenih bobica, koje se prvo kvase, a zatim se suše. Kod crevnih oboljenja ne treba ga koristiti. Osobe koje boluju od čira na želucu i dvanaestopalačom crevu treba da izbegavaju ovaj začin. Treba znati da se kod ovih bolesti ne preporučuju ni začini kurkum i iđirot. Začini koji sadrže supstance sa baktericidnim dejstvom su mirođija i majčina dušica. Lovor i morski orašćić podstiču apetit i utiču na sprečavanje štetne fermentacije u organizmu.

Važni sastojci biljnih začina jesu eterična ulja. Osim toga što doprinose karakterističnom mirisu i ukusu, deluju na poboljšanje varenja. Od vremena skupljanja začinskih biljaka zavisi kvalitet i količina eteričnih ulja u jednom začinu. Inače, za konzerviranje aromatičnih biljaka najbolje je zamrzavanje. Najpre bilje treba oprati toplom vodom, zatim ga prosušiti na platnu, staviti u plastičnu posudu, pa onda u zamrzivač. Drugi način čuvanja je da se bilje isecka, a onda stavi u modle za pripremu ledenih kocki, pa sve zamrznuti sa vodom. To se odnosi na biljke kao što su celer, bosiljak, peršun, mirođija, majčina dušica i dr.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Cvekla je zdravo povrće koje se može naći na pijaci najveći deo godine. Plod je crvene ili tamnoružičaste boje i najčešće se koristi u obliku salate ili soka. Cvekla je bogata belančevinama, mastima i ugljinim hidratima. Sadrži skoro sve minerale – kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, fluor, jod, sumpor, litijum, brom. Od vitamina prisutni su vitamin C, B1, B2 i naročito redak vitamin u biljnim namirnicama B12. Crvena boja cvekle potiče od sastojka antocijana. Energetska vrednost cvekle je mala. U 100 g cvekle ima samo 44 kalorije.

Lekovita dejstva cvekle

Cvekla se preporučuju za lečenje od tumora, leukemije i raka, kao i za ublažavanje tegoba od niskog pritiska, žuči i želuca, gripa i drugih poremećaja. Povoljno utiče na nerve i rad mozga. Supstance betanin i betain koje se nalaze u cvekli podstiču razmenu materija, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove i pomažu kod bolesti jetre. Zahvaljujući jodu, cvekla je korisna u borbi arterioskleroze. Takođe, cvekla čisti krv i usporava starenje. Cvekla je korisna u lečenju malokrvnosti, naročito kod dece jer sadrži visok procenat gvožđa. Ona sadrži celulozu i pektin pa povoljno deluje i na rad creva.

Sok od sveže cvekle

Cvekla ima lekovito dejstvo i kod najtežih oboljenja, ali kuvanjem gubi svoju lekovitost, pa je najbolje napraviti sok od presne cvekle. Od jednog kilograma cvekle može se dobiti oko 700 mililitara soka. Sprema se tako što se cvekla tanko oljušti, sitno narenda i prelije sokom od limuna i medom. Kada ova smesa odstoji, dobro se procedi i pije u gutljajima celog dana. Kod najtežih oboljenja dnevno treba popiti pola litre soka. Kada se oseti poboljšanje, količinu treba smanjiti na četvrtinu.

Čorba za jačanje krvi

Za jačanje krvi i oporavak organizma pripremite čorbu po sledećem receptu. Isecite dve veze mladih listova cvekle i stavite da se kuva. Sa cveklom neka se kuva i veza peršunovog lista (10 – 15 minuta). Istovremeno nasecite glavicu crnog i dva čena belog luka, narendajte koren šargarepe, jedan koren peršuna i manji koren celera. U to dodajte sitno narendane 4 – 5 cvekli i sve prelijte velikom kašikom ulja i sokom od limuna. Na kraju sve stavite u vodu sa lišćem i odmah sklonite sa vatre.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Za zdravlje ništa nije toliko važno koliko dobro funkcionisanje imunološkog sistema. Imunološki sistem sprečava infekcije bakterijama, virusima i parazitima, ali eliminiše i nepoželjne materije koje dolaze iz spoljašnje sredine ili ih stvara organizam. Imunitet najviše zavisi od pravilne ishrane. Jedite pametno i uživajte u zdravom životu.

Riba

Riba predstavlja dobar izbor minerala, među kojima su najznačajniji cink, hrom i selen. Mineral selen je veoma važan antioksidant (isto kao i vitamin C ili E) jer pomaže u jačanju imunološkog sistema. Riba i riblje ulje sadrže vitamine A i D i omega-3 masne kiseline. Masnoće iz ribe deluju kao antidepresivi, tj. pomažu mozgu da bolje koristi serotonin, hormon sreće. Ribu ili morske plodove korisno je jesti bar dva puta nedeljno. Ona sprečava stvaranje prostaglandina, koji izativa rak. Takođe, istraživanja pokazuju da je riba dragocena za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i poboljšanje koncentracije.

Pečurke

Pečurke utiču na jačanje imuniteta i pomažu rad jetre. Bukvača i šampinjoni sadrže materije koje imaju antikancerogeno dejsto. Pečurke imaju antibakterijska i antivirusna svojstva, regulišu pritisak, snižavaju nivo šećera u krvi, rastvaraju holesterol i trigliceride, masnoće u krvi.

Med i pčelinji proizvodi

Med, matični mleč, prolopis i polen jačaju imuniloški sistem, deluju kao detoksikatori organizma, sprečavaju anemiju, tako što stvaraju i regenerišu crvena krvna zrnca. Propolis važi za imuno-stimulativan prirodni antibiotik. Med i proizvodi meda jačaju i održavaju zdravlje organizma, daju mu snagu kod iscrpljenosti i posle prehlade i gripa. U kombinaciji sa lekovitim biljem med ubrzava oporavak posle bolesti. Konzumirajte 2-3 kašike meda dnevno. Med utiče na obnavljanje ćelija organa i štiti krvne sudove. Kako biste se zaštitili od prehlade uzmite kašiku meda sa šoljom mlakog mleka ili sa sokom od pola limuna.

Beli luk

Beli luk ima snažno antibakterijsko, antivirusno i antigljivično dejstvo. Dejstvo mu je slično penicilinu. Deluje na mnoge bakterije, ali slabije od pravog antibiotika. To znači da može, kao dopuna, da se koristi u lečenju bakterijskih infekcija. Beli luk smanjuje rizik od raka jednjaka, želuca i debelog creva. Takođe, pomaže kod upale grla, uha, plućnih bolesti. Jača imunitet i odlična je zaštita od prehlade, bronhitisa i gripa. Olakšava disanje i iskasljavanje. Smatra se da je češanj belog luka, u normalnim okolnostima, dovoljna dnevna doza za jačanje imuniteta.

Voće

Voće bogato vitaminom C ima antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Redovno konzumirajte pomorandže, kivi, limun, grejpfrut, borovnice… Vitamin C uništava toksine, jača imunološki sistem i podstiče iskoristljivost gvožđa iz namirnica. Uzimanjem 400 – 700 grama svežeg voća smanjujemo rizik od pada imuniteta i do 20%. Kombinujte razno voće i uzimajte 5 porcija dnevno. Možete da pijete i sok obogaćen vitaminom C.

Jogurt

Mlečno – kisele bakterije iz jogurta imaju antibakterijsko dejstvo. One sprečavaju razvoj štetnih bakterija u organima za varenje i tako štite od infekcije. Imaju moć da obnavljaju normalnu floru u crevima. Jogurt je preporučljivo uzimati uz antibiotike, koji uništavaju korisnu floru. Čaša jogurta poboljšava rad celokupnog imunološkog sistema. Redovnim konzumiranjem jogurta sprečava se prehlada, polenska kijavica i dijareja. Kulture jogurta jačaju imune funkcije i usporavaju rast tumora. Konzumirajte mleko i mlečne proizvode sa malo masnoće.

Čaj od ehinacee

Čaj od ehinacee se koristi za jačanje imunološkog sistema. Koristan je u borbi protiv bakterijskih i virusnih infekcija. Povećava broj i aktivnost belih krvnih ćelija.

Zeleni čaj

Zeleni čaj čisti organizam, štiti ga od infekcija i smanjuje opasnost od karcinoma. Takođe, smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti, olakšava probavu i pomaže detoksikaciju organizma.

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Nutricionisti savetuju tvrde da često uzimanje hrane može biti korisnije od uzimanja tri glavna obroka u toku dana. Ukoliko jedete češće metabolizam je stalno aktivan, samim tim suvišne kalorije brzo nestaju. Kada usred dana između doručka i ručka ili ručka i večere nastupi iznenadna potreba za hranom, presudno je ne posegnuti za onim što je na dohvat ruke (a to nešto je obično prepuno šećera, masti ili soli). Najvažnije je dobro planiranje obroka.

Predlažemo međuobroke koji tope kilograme:

1. Voće - Jedite voće crvene boje. Jagode, maline i ribizle su idealan izbor. Da biste održali svoju liniju treba jesti i grožđe, kivi, limun i grejpfrut. Avokado je idealan za liniju. Bogat je mononezasićenim mastima, vitaminima B i E, ali je i visokokaloričan (oko 400 kcal).

2. Povrće - Rotkvice, šargarepa, paradajz, krastavac, paprika i drugo povrće mogu biti veoma hranjljiv i ukusan međuobrok.

3. Orasi i lešnici - Orasi su bogati mononezasićenim mastima i dobar su izvor većine vitamina kompleksa B, vitamina E, esencijalnih masnih kiselina, vlakana i kalijuma. Ipak, obratite pažnju na to da su orasi i lešnici veoma kalorični, tako da ih treba izbegavati ukoliko držite dijetu.

4. Sendvič - Izbegavajte slaninu, kobasice i punomasni sir. Za sadržaj sendviča birajte piletinu, ribu i nemasni sir. Takođe, izaberite integralni ili crni hleb. Umesto majoneza, opredelite se za jogurt.

5. Cerealije (pahljice) – Cerealije obavezno uključite u međuobroke. Pšenične cerealije i musli bez šećera su veoma korisni jer ne obiluju mastima. Jedna činija mleka i takvih cerealija obezbeđuje oko 200 kalorija, 3 g masti i 5 g vlakana.

6. Voćni jogurt - Ovo je odličan izbor za međuobrok. Najbolje je da izaberete nemasni jogurt. Jedna čaša sadrži manje od 3 g masti i samo 80 kalorija. Uporedite to sa 15 g masti i 265 kalorija koje sadrži čokolada od 50 g.

Zalogaji za vitkost na Ženska strana

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.

Ukoliko želite da smršate na zdrav način, bez izgladnjivanja i rigoroznih dijeta, ovo je pravo rešenje za vas. Bez vraćanja kilograma nakon završetka, ova dijeta dovodi metabolizam u red.

Doručak

Užina

Ručak

Užina

Večera

• Mleko i zamene: mleko, jogurt, kiselo mleko
• Hleb i zamene: hleb crni, integralni, graham, raženi, kukuruzni, proja, kačamak, brašno, griz pšenični ili kukuruzni, keks, puding, pahuljice, belo pecivo (kifla, djevrek)
• Zamene hleba (pirinač, testenina, pasulj, soćivo, krompir)
• Meso i zamene: teleće, juneće, živinsko, jagnjeće, svinjsko, iznutrice, divljač, riba, plodovi mora
• Zamene mesa: šunka, jaje, sir mladi, soja
• Masti i zamene: ulje, masline, orah, badem, lešnik, kikiriki, pistaći
• Pića i začini: Čaj, kafa, limun, bistra supa, biber, senf, sirće, paprika (začinska)
• Voće: Jabuke, kruške, kajsije, trešnje, višnje, jagode, borovnice, ribizle, kupine, maline, breskve, nektarine, narandže, kivi, grejpfrut, ananas, nar, dunje, groždje, banane, smokve, šljive, mušmule, suvo voće.
• Povrće grupe “A”: zelena salata, spanać, zeleno lišće, kelj, prokelj, karfiol, kupus svež i kiseo, krastavac svež i kiseo, paprika sveža, pečena, kisela, pečurke, rotkva i rotkvice, praziluk, paradajz, plavi patlidžan, tikvice, boranija, brokoli, peršun, celer, paškanat
• Povrće grupe “B”: šargarepa, grašak, crna rotkva, cvekla, crni i beli luk, keleraba, ren

Važno

Nije dozvoljena upotreba šećera i slatkih namirnica: slatkiša, zaslađenih sokova, meda, marmelade itd., kao ni alkoholnih pića. Mogu se koristiti namirnice koje umesto šećera sadrže veštačke zaslađivače. Ne perporučuje se uzimanje masne hrane i grickalica. Dozvoljena je upotreba blagih začina i kafe. Mogu se koristiti bistre supe, supe od paradajza i čajevi po želji. Takođe, dozvoljena je upotreba veštačkog zaslađivača (natreen, saharin itd.).

Poželjna je fizička aktivnost (bar 60 min. pešačenja dnevno).

Smršajte zdravo na Ženska strana

©2010 Ženska strana. All Rights Reserved.